Danas se koriste tri vrste sijalica, i to klasične sijalice sa užarenim vlaknom (žarulje, obične sijalice), štedljive sijalice (CFL, fluorescentne) i nove LED sijalice. Svaka od ovih vrsta ima specifičan način funkcionisanja i proizvode određenu količinu svetlosti iz utrošene električne energije. Nas zanima – po koju cenu, tojest, koliko troši svaka i kako utiču na naše zdravlje.
Potrošnja sijalica
Klasična sijalica od 60W ima prosečan vek trajanja od oko 1500 sati, a pri nekom uobičajenom prosečnom radu od 6 sati dnevno, sijalice traju oko 0,82 godine. Potrošnja struje je 60W za jedan sat rada. Tako na primer potrošnja električne energije jedne sijalice koja radi 5 sati dnevno, u kilovatima za godinu dana, iznosi oko 110kW/h.
Štedljive sijalice su daleko efikasnije jer traju i do pet puta duže od običnih i potrošnja struje je manja za 5 puta. Štedljiva sijalica jačine 18W ima dejstvo obične sijalice jačine od 60W, a traje oko 8000 sati, ili pri radu od 6 sati dnevno u proseku, sijalica će trajati 4,38 godina. Potrošnja električne energije za jednu sijalicu iznosi 18W pri jednom satu rada, ili 32,9kw/h godišnje, uz prosečno vreme rada od 5 sati dnevno.
LED sijalica jačine od samo 7W, imaće isti efekat kao obična sijalica od 60W što znači da je LED rasveta skoro 10 puta jača od obične sijalice, one traju i do 9 puta duže od običnih, što je oko 14 godina, troše isto toliko puta manje energije, a oko 3 put manje čak i od ovih štedljivih sijalica. Potrošnja energije je 7W (ekvivalentno sijalici od 60W), tako da potrošnja jedne sijalice na godišnjem nivou, pri prosečnom radu od 5 sati dnevno, iznosi 12,8kW/h. Jedna LED sijalica sijaće vam oko 25000 radnih sati.
Kako tehnologija napreduje, tako smo i mi sami rado njeni pratioci. Tehnološki napredak uvek ima za cilj da olakša život, smanji troškove, uštedi vreme… Međutim, praksa pokaže da dosta toga stiže sa cenom.
Šta je priča kada su u pitanju štedljive sijalice?
Štedljive, “ekološke” sijalice kako navode istraživanja koja je sproveo dr Piter Braun u Berlinu nisu bezbedne kako se inače tvrdi. Naime, kada su upaljane, one emituju fenol, naftalen i stiren, štetne komponente, koje mogu biti opasne po zdravlje. Fenol, recimo, u organizam dospeva udisanjem, a štetan je za sluznicu, srce i disajne puteve.
Dakle:
- Smatra se da su štedljive sijalice štetne zato što sadrže živu. Živa je veoma snažan neurotoksin. On prema navodima naučnika, jako negativno utiče pre svega na decu i trudnice.
Živa kao element je naročito toksičan za mozak, nervni sistem, jetru i bubrege. Istovremeno, slabi odbrambenu snagu organizma, štetno deluje na kardiovaskularni i reproduktivni sistem. Može da izazove pojavu tremora, nervoze, nesanice, gubitka pamćenja, glavobolje, Alchajmerove bolesti, pa čak i karcinoma.
- Gorenavedeno istraživanje ukazuje na to da ove sijalice, ukoliko se razbiju u zatvorenom prostoru, oslobađaju 20 puta veću količinu žive od maksimalno dozvoljene. Ukoliko puknu u kući, treba otvoriti sve prozore i vrata, i izaći van bar na 15 minuta, da bi se smanjio uticaj toksičnih sastojaka.
- Osim toga, sadrže i fenol, blago kiseli toksin u obliku kristala koji se dobija iz katrana, a koristi u hemijskoj industriji.
- Među elementima se navodi i naftalen, zapaljivo jedinjenje u obliku kristala, koje takođe nastaje destilacijom katrana, a koristi se u preparatima protiv moljaca i u hemijskoj industriji.
- Stiren, takođe nepoželjni sastojak, predstavlja nezasićeni tečni ugljovodonik, inače sporedni proizvod u procesu proizvodnje petroleja.
- Pored svega ovoga navodi se i da “ekološke” sijalice oslobađaju i veliku količinu UV zračenja, koje direktno utiče na imuni sistem. Ovo zračenje ujedno oštećuje i kožno tkivo, tako što onemogućava stvaranje vitamina D.
- Kao šlag na tortu, smatra se da mimo posledica koje imaju dok su u funkciji, ekološke sijalice predstavljaju opasan otpad, zbog čega ne treba da se bacaju u obične kontejnere.
A šta je sa LED sijalicama?
Sa unapređenjem LED rasvete, štedljive sijalice su polako počele da gube na popularnosti, posebno zbog toga što zahtevaju posebno odlaganje usled kvara, jer sadrže živu. LED rasveta je napravila revoluciju u osvetljenju, jer je sada moguće dobiti mnogo bolji kvalitet svetla sa znatnom uštedom energije, na potpuno bezbedan način.
Prednosti LED rasvete su mnogostruke: znatno manja potrošnja energije, manje grejanja što im omogućava da efikasno rade u ekstremnijim vremenskim uslovima, duži vek trajanja, bezbedna upotreba, različit intenzitet i boja svetla i još mnogo toga.
(izvor: blog AVmarket)
Za razliku od klasične rasvete koja dalje toplu (inkadescentnu/žutu) svetlost, LED sijalice mogu da imaju i tople i hladne boje. Boja svetlosti se obeležava u Kelvinima (K) i kod LED sijalica se najčešce kreće u rasponu od 2700K do 6500K. Za tople boje se smatraju sve boje do 3500K, boje od 3500 do 5500K se smatraju neutralnim (bele), dok se boje preko 5500K smatraju hladnim (ekvivalent dnevnoj svetlosti).
Iako se znatno manje zagrevaju od ostalih vrsta sijalica, LED sijalice takođe nose sa sobom određenu dozu toplote. Ona se oslobađa preko hladnjaka pri dnu sijalice. Ako je stavite u potpuno zatvoren luster, nagomilavanje toplote može značajno da skrati život vek LED sijalice.
