Odmah da podvučem, da izbacimo stvora zvanog Bobi nije opcija, ali želim da ukažem na stavke na koje treba da obratite pažnju kada je u pitanju udomljavanje pasa.
Pronašli smo ga u seoskom području, punog buva i krpelja, odsečenog repa, prepadnutog. Moj partner se smilovao i na nagovor svog brata, doveo psa kući. Nisam bila oduševljena tom idejom, ali hajde, spasili smo jedno živo biće.
Problemi su nastali jer je kod kuće moj maltezer, star sedam godina. Usledilo je nekoliko meseci, slobodno mogu reći, pakla!
#1 Svakodnevni sukobi
Verovatno znate da su maltezeri male prgave napasti, što je Bobiju svaki put bio povod da ga malo prikolje. U bilo koje doba dana ili noći, na ulici u restoranu, s povodom ili bez njega, svaki put kad bi bio isprovociran, Bobi bi krenuo da grize i davi Džimija. Poslednji okršaj je Džimiju napravio ranu na vratu koja nije prolazila mesecima.
Dakle, ako već imate psa, dobro, ali dobro razmislite o udomljavanju novog.
#2 Nije svaki pas za stan
Verujte mi, ovo nije prazna fraza. Neki psi su jednostavno stvoreni za dvorište, slobodu kretanja, otvoren prostor. Velikim, brzim i hiperakivnim psima kao što je Bobi, život u stanu je teška smaračina. Izvodimo ga najmanje triput dnevno, a njemu to jednostavno, nije dovoljno.
Stalno je u gasu da se ide napolje, zavija, požuruje nas, stvara tenziju.
Kad smo kod toga da nije svaki pas za stan, kako izostaviti
#3 Dlake
Kako su došli jesenji, pa zimski meseci, stan nam se pretvorio u arapsku berbernicu. Svuda gde možete i ne možete da zamislite mogle su se videti njegove dlake, čak i na kuhinjskim pločama, u sveže opranom vešu. Redovno usisavanje tu ne pomaže ništa. Stvar se malo smirila kada smo ga odveli na šišanje (gde je takođe napravio skandal, jer ne podnosi zvuk mašinice kad mu se približi glavi).
#4 Narav iz pakla
Često puta smo u šali prokomentarisali da nije čudo da je neko psa takve naravi izbacio napolje. Pored svega navedenog, odlikuje ga apsolutno odbijanje bilo kakve poslušnosti i saradnje. Bezmalo puta je imao okršaj s drugim psima (takođe uz režanje, ujedanje, davljenje). U 70% slučajeva kad ga izvedemo u šetnju, on jednostavno pobegne. Možeš da ga tražiš, dozivaš, ma kakvi, ali kad ti pukne film i vratiš se u stan, eto njega posle par minuta ispred zgrade (što uredno snime kamere ispred zgrade i eto novog skandala, jer “u krugu dvojke” pas koji luta bez povoca je daleko veća drama nego videti čoveka koji doživljava srčani udar).
Ipak mi je najdraža epizoda kada je oborio saksiju s limunom koji moj dragi gaji godinama, isterao svu zemlju napolje, a zatim se uredno tečno pokakio preko svega.
#5 Sitne štete
Cepanje pasoša, od svih papira u kući on je našao moj pasoš, uništavanje obuće, zapišavanje kuće svaki put kada se detaljno očisti, uriniranje iz protesta i bez preke potrebe, jer malo li je tri šetnje dnevno, samo su sitnice i svakodnevica.
Udomljavanje pasa – da ili ne?
Pre Bobija, moj stav kada je u pitanju udomljavanje pasa bio je sledeći:
Ko živi na selu ili ima kuću s dvorištem, zašto da ne!
Nakon godinu dana nimalo prijatnog niti zabavnog iskustva:
Razmislite ne dvaput, nego dvesta puta ako treba!
Pre svega, treba biti iskren prema sebi, bez usiljene empatije. Da, lepo je spasiti živo biće s ulice, ali ne po cenu da vam život presedne zbog toga. Znam da postoje ljudi kojima je udomljavanje pasa misija i životna svrha i drago mi je zbog toga, ali takođe smatram da ne treba osećati grižu savesti ako niste “u tom fazonu”. Takođe smatram da držanje psa ne treba da bude robija i mučenje.
Žao mi je ako vam je ovaj tekst razbio iluziju priče sa srećnim krajem u kojoj je njuškica pronašla svoj dom i živi srećno sa svojim novim vlasnicima. Bobi je možda srećan, svakako samovoljan i bezobziran, ja s njim nisam uopšte.
Pride, čula sam nekoliko ličnih svedočanstava u kojima “jednostavno, nikako nije išlo”.
Jedino dobro u celoj stvari je što bez se griže savesti sprdam sa situacijom:
Imam dva psa. Belog bih mogla da prodam na buvljaku za dvajes evra, a crnog niko ne bi uzeo ni da mu platiš.
