Ljubitelji Hičkoka i njegovog kultnog ostvarenja „Rear window“ su više nego razočarani ekranizacijom istoimene novele autora koji se potpisuje A. J. Finn. No, sve i da niste poznavalac filma, hajde da razmotrimo zašto ga (i da li uopšte) treba pogledati.
Ana Foks, dečiji psiholog, živi u kućerini na Menhetnu nakon razvoda, s mačkom i izvesnim Dejvidom, kome izdaje prostor u suterenu.
Uprkos razvodu, redovno se čuje s ćerkom Olivijom i bivšim suprugom, koga redovno ažurira informacijama o svom psihičkom stanju.
Ana pati od agorafobije (strah od otvorenih prostora i javnih mesta), stoga sve vreme provodi u stanu, posmatrajući komšiluk kroz prozor. Jedan od retkih dodira s realnošću, pored razgovora s bivšim mužem, ćerkom i podstanarom je njen psihoterapeut, koji već deseti mesec “ne uspeva da joj potrefi adekvatnu terapiju”.
Svoje stanje dodatno pogoršava lekovima i alkoholom, te je vidimo u jednom te istom kadru: u neurednoj kući, okuženom lekovima i bocama crvenog vina, zapuštenog izgleda, dezorijentisanu.
Početak radnje je gotovo preslikan Rear window: zbog povrede noge, šarmantni fotograf kog tumači Džejms Stjuart „osuđen“ je da sedi kod kuće, prati vesti i promatra komšiluk.
U jednom trenutku, pažnju joj privlači tročlana porodica Rasel, koja se nedavno doselila u kraj.
Jedne večeri gospođa Džejn Rasel posećuje Anu. Brzo su se sprijateljile. Ana upoznaje i Džejninog sina Itana, tinejdžera koji se poverava Ani da je njegov otac nasilnik. Ana je sve to i sama već naslutila, jer je primetila žučne rasprave koje se dešavaju u njihovom domu.
Nedugo potom, Ana svedoči zločinu – ugledala je kako Džejn biva izbodena nožem u dnevnoj sobi. Poziva policiju i saopštava im svoja saznanja, ali oni joj ne veruju i tvrde kako je porodica sasvim u redu.
Ubrzo kod nje u prisustvu supruge „Džejn“ dolazi glava porodice, Alister Rasel, međutim, na Anino zaprepašćenje, u pitanju je druga žena!
Ovde zaplet počinje da se zahuktava. Ko će još verovati ženi koja ne može da se izbori sa svojim demonima i smetnjama, već sve to pojačava alkoholom? S druge strane, gledaoci bivaju navođeni na čuvenu triler matricu “možda ona i nije toliko luda”. Takve zaplete smo već gledali.
Već u prvoj polovini, dakle, daleko pre kulminacije, film otkriva svoje nedostatke i propuste. No ipak, u gledaocu tinja slaba nada da će svedočiti “vau, kakav obrt” završetku.
Nažalost, to se ne dešava. Rasplet, koji u dobrim trilerima biva kao puzle koje se iznenada sklapaju, ovde je rešen nevešto i zbrzano, najavljen tik pred kulminaciju, nakon čega sledi predvidiv završetak, namesto neočekivanog preokreta.
Ovo i ne treba da čudi, jer je film od samog početka “pratio maler”, najpre izmenama scenarija.
The woman in the window: gledati ili ne?
Korisnici sajta Rotten Tomatoes su doslovce „iskasapili“ film:
Iako centralna misterija drži pažnju, gotovo komični omaži Hičkoku i jefitni šokovi gurnuli su film preko ivice i definitivno ga izbacili kroz prozor.
Ni domaće kritike nisu ništa bolje. Za ljubitelje pravih, “mindfuck” trilera, ovo je više nego slabo ostvarenje.
Šta je dobro u filmu:
- Glumačka ekipa (ali samo na posteru)
- Kamera, kadrovi, boje
- Uloga mačora
Šta se zamera filmu:
- Likovi, naročito porodice Rasel, uopšte nisu razrađeni, te deluju kao da su ušetali u film s ulice
- Loš, neubedljiv scenario, koji nije uspeo da “izvuče” ni trud reditelja
- Jeftini efekti i predvidivi “preokreti”
The woman in the window je slične sudbine kao „Rebeka“, antologijski film takođe Hičkoka, koji je nedavno doživeo rimejk. Ako ste gledali original, i s nestrpljenjem čekali da saznate šta se zbilo s bivšom suprugom, rimejk će za vas biti obična limunada, uprkos velikim pretenzijama producenata.
Za The woman in the window slobodno možemo reći – žali bože trošenja para i vremena glumaca koje pamtimo po antologijskim ostvarenjima.
Ali, ako ste toliko znatiželjni te ne možete da odolite filmu koji je “u trendingu”, samo napred, bolje i protraćiti skoro dva sata života na ovo “ostvarenje”, nego se potpisati ispod njega.
