Jesen je godišnje doba koje mnogi povezuju sa završetkom vegetacije, opadanjem lišća i pripremom prirode za zimu.
Dopunjeno: 24. 09. 2025.
Ipak, oktobar nije samo mesec u kojem se biljke povlače i odmaraju. Naprotiv, za ljubitelje hortikulture i sve one koji žele da njihova bašta zasija na proleće, ovo je savršeno vreme za sadnju određenih vrsta cveća. Ključna prednost jeseni, a naročito oktobra, jeste povoljna temperatura zemljišta i vazduha, dovoljan nivo vlage i činjenica da biljke imaju vremena da razviju korenov sistem pre nego što nastupi hladna zima. Na taj način, čim se prolećno sunce pojavi, one kreću da rastu snažnije i da cvetaju bogatije nego da su posađene u proleće.
Ovaj vodič posvećujemo temi cveće koje se sadi u oktobru, sa detaljnim informacijama o najpoznatijim vrstama, njihovim karakteristikama, periodu cvetanja i praktičnim savetima za negu. Biće reči o lukovicama, višegodišnjim biljkama, dvogodišnjim vrstama i sezonskom cveću koje se može posaditi upravo sada kako bi sledeća sezona bila puna boja i mirisa.
Mnogi početnici misle da se sadnja cveća završava sa letom, ali pravi poznavaoci znaju da oktobar donosi posebne pogodnosti. Zemlja je i dalje dovoljno topla da omogući razvijanje korena, ali nije pregrejana kao tokom leta. Vlažnost je stabilna, naročito u kontinentalnim klimatskim uslovima gde jesen donosi česte kiše. Još jedna velika prednost je to što se u ovom periodu javlja manje korova i štetočina, pa biljke imaju mirnije okruženje za ukorenjavanje.
Sadnja u oktobru omogućava da biljka prezimi u zemlji i na proleće eksplodira u cvetanju, što znači da će cvetati ranije, biti otpornija i dugovečnija. To naročito važi za lukovičaste biljke poput tulipana, narcisa i zumbula, ali i za mnoge višegodišnje vrste koje vole jesenju sadnju. Kada se jednom ukorene u ovom periodu, postaju pravi ponos svake bašte.
Ova grupa biljaka je najpoznatija kada govorimo o jesenskoj sadnji. Lukovice se sade u oktobru kako bi imale dovoljno vremena da razviju koren pre zime i da proleće dočekaju spremne.
Tulipani su simbol proleća, ali njihovo vreme sadnje je upravo oktobar. Sade se na dubinu od 10 do 15 cm, u dobro drenirano zemljište. Ako se posade kasnije, rizikuje se da zemlja bude previše hladna i da lukovice ne stignu da puste koren. Tulipani su višegodišnje biljke, ali se u praksi često sade svake godine iznova jer vremenom gube snagu i cvetaju slabije. Period cvetanja je mart, april ili maj, u zavisnosti od sorte. Oktobarska sadnja garantuje bogato i ujednačeno cvetanje sledeće godine.
Narcisi su još jedna biljka koja se sadi u oktobru. Oni su višegodišnji i poznati po tome da jednom posađeni mogu da rastu godinama bez presađivanja. Narcisi cvetaju među prvima, često već u martu, a njihovi žuti, beli ili dvobojni cvetovi donose radost posle duge zime. Sade se na dubinu od oko 10 cm, a idealno mesto je polusenka ili sunčana pozicija.
Zumbuli se sade u oktobru jer im je neophodno da prođu kroz hladni period da bi procvetali. Njihovi mirisni cvetovi u ljubičastoj, plavoj, beloj ili roze boji javljaju se u aprilu. Zumbuli su višegodišnje biljke, mada se često sade svake godine da bi cvetanje bilo jednako raskošno. Najbolje uspevaju na sunčanom mestu i u propusnom zemljištu.
Ove nežne, ali otporne biljke sade se krajem oktobra. Visibabe su simbol prolećnog buđenja i često se pojavljuju dok još ima snega, već u februaru. Šafrani, s druge strane, donose jarke boje ljubičaste, bele i žute već u martu. Obe vrste su višegodišnje i jednom posađene mogu da ostanu u zemlji i godinama se same razmnožavaju.
Osim lukovica, oktobar je idealan i za mnoge višegodišnje vrste. Njihova prednost je dugovečnost, jer se jednom posade i ostaju u bašti godinama.
Ljiljani se sade u jesen ili rano proleće, ali oktobar je savršen jer zemlja još uvek nije previše hladna. Oni su višegodišnje biljke koje svake godine jačaju i daju sve bogatije cvetove. Cvetaće tokom leta, najčešće u junu i julu, a raznolikost boja i oblika čini ih favoritima.
Božuri su pravi klasici svake bašte. Višegodišnje su biljke koje mogu da traju decenijama na istom mestu. Sade se u oktobru jer im je potrebno nekoliko meseci hladnoće da bi pustili koren. Božuri cvetaju u maju i junu, a njihovi raskošni cvetovi su simbol elegancije.
Irisi se sade u jesen jer im je potrebno vreme da razviju snažan koren. Ove višegodišnje biljke cvetaju u maju i junu, a njihovi cvetovi u ljubičastoj, žutoj, plavoj ili beloj boji unose poseban šarm. Irisi vole sunčane pozicije i dobro drenirano zemljište.
Mnogi vrtlari zaboravljaju da je oktobar odličan mesec za sadnju ruža i ukrasnih žbunova. Kada se posade u ovom periodu, imaju vremena da razviju koren i da na proleće krenu u snažan rast.
Ruže se sade kao sadnice sa golim korenom ili u kontejnerima. Višegodišnje su biljke i mogu cvetati od maja do prvih jesenjih mrazeva. Oktobarska sadnja omogućava da već sledeće godine daju bogato cvetanje. Ukrasni žbunovi poput hortenzija, jorgovana ili forzicije takođe se sade u ovom periodu, a njihovo cvetanje u proleće i leto daje posebnu punoću vrtu.
Dvogodišnje biljke su one koje se seju ili sade u jednoj sezoni, prezimljuju i cvetaju sledeće godine.
Maćuhice i dan-noć su popularne dvogodišnje biljke koje se sade u oktobru. One prezimljuju i već u martu počinju da cvetaju. Cvetanje traje dugo, često do početka leta. Njihova prednost je otpornost na hladnoću i raznolikost boja.
Dvogodišnji karanfili sade se u jesen kako bi sledeće godine bogato cvetali. Cvetaće tokom maja i juna, a poznati su po prijatnom mirisu i čvrstim stabljikama.
Pored biljaka koje tek čekaju proleće da procvetaju, postoje i vrste koje mogu da ulepšaju baštu odmah nakon sadnje.
Hrizanteme su kraljice jeseni. Sade se i tokom oktobra i cvetaju istog meseca, pa sve do prvih mrazeva. One su višegodišnje biljke, ali se često gaje kao sezonske. Raznovrsnost boja i oblika čini ih obaveznim ukrasom svake jesenske bašte ili terase.
Ciklame su poznate kao jesensko i zimsko cveće. Višegodišnje su biljke koje podnose hladnoću i mogu cvetati tokom jeseni i zime, u zavisnosti od sorte. Njihovi nežni cvetovi u ljubičastoj, roze i beloj boji unose toplinu i kada napolju zahladi.
Da bi cveće posađeno u oktobru uspelo, potrebno je pravilno pripremiti zemljište. Pre sadnje ga treba dobro prekopati, ukloniti korov i dodati kompost ili stajnjak. Lukovice se obavezno sade u propusno zemljište, jer stajanje vode može da dovede do truljenja. Kod višegodišnjih biljaka preporučuje se i dodavanje peska radi bolje drenaže.
Iako većina biljaka koje se sade u oktobru dobro podnosi hladnoću, preporučuje se zaštita u vidu malča, lišća ili grančica. Ovo naročito važi za mlade biljke i novoposađene lukovice. Tako će im biti obezbeđena stabilna temperatura i vlažnost tokom zime.
Najčešće greške uključuju previše plitku ili duboku sadnju lukovica, previše vlažno zemljište i sadnju na pogrešnom mestu (npr. biljke koje vole sunce posađene u dubokoj senci). Još jedna česta greška je kasnjenje sa sadnjom, kada već počnu prvi mrazevi – tada biljke nemaju vremena da razviju koren.
Cveće koje se sadi u oktobru daje mogućnost za planiranje bogate prolećne bašte. Lukovice tulipana u kombinaciji sa narcisima i zumbulima stvaraju šaren tepih boja. Maćuhice mogu da krase ulaz i terasu već u martu. Božuri i irisi donose eleganciju tokom maja i juna, dok hrizanteme zatvaraju sezonu u oktobru. Tako bašta ima cvetove od ranog proleća pa sve do kasne jeseni, ako se pažljivo isplanira.
Cveće koje se sadi u oktobru pruža posebnu čar. To je investicija u budućnost, jer se trud uložen u jesen nagrađuje bogatim cvetanjem već sledećeg proleća. Oktobar je mesec kada priroda usporava, ali baštovan tada zapravo pravi temelje za najlepše trenutke sledeće sezone. Bilo da se odlučite za tulipane, narcise, zumbule, maćuhice, ruže ili hrizanteme, sve ove vrste će vam zahvaliti na pravovremenoj sadnji i ulepšaće svaki prostor bojama i mirisima.
Ako se pitate koje cveće se sadi u oktobru, odgovor je – upravo ono koje donosi najlepše proleće i koje svaku baštu pretvara u mesto uživanja i ponosa.
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
